Bo­sna i Her­ce­go­vi­na je u za­dnje vri­je­me ar­he­olo­ški atra­kti­vno mjes­to. Ne­ma oblas­ti gdje ne­ma ar­he­olo­ških is­ko­pa­va­nja, ko­pa se u Ske­la­ni­ma, Hu­to­vom Bla­tu, na Bu­ni, u Vi­so­kom...

"Ne­što dru­go"

Šta je to pro­bu­di­lo bh. ar­he­olo­ge? Da li Se­mir Osma­na­gić sa svo­jim pi­ra­mi­da­ma, zbog če­ga su odlu­či­li da mu pa­ri­ra­ju ili je mo­žda ne­što dru­go u pi­ta­nju, pi­ta­li smo pro­fe­so­ra dr En­ve­ra Ima­mo­vi­ća.

Pro­fe­sor Ima­mo­vić, ko­ji je tre­nu­tno vo­đa ar­he­olo­škog ti­ma na na­la­zi­štu Bu­na, za "San" ka­že da je u pi­ta­nju "ne­što dru­go", odno­sno, da su do­šle ne­ke no­ve ge­ne­ra­ci­je že­ljne zna­nja.

- Sad su sta­sa­le no­ve ge­ne­ra­ci­je ko­je ho­će i že­le da mno­go ra­de i mno­go is­tra­žu­ju. Oni su svje­sni da mi ima­mo zla­tnu ko­ku ar­he­olo­gi­je i da gdje god za­ko­pa­mo lo­pa­tu, ne­što na­đe­mo. Ve­ći­na ovih na­la­zi­šta je po­zna­ta, sa­mo je ja­ko ma­lo lju­di na nji­ma ra­di­lo. E sad se to pro­mi­je­ni­lo. Mla­di is­tra­ži­va­či su svje­sni da lju­di idu da gle­da­ju Ki­nes­ki zid, pi­ra­mi­de u Egip­tu, du­ho­ve u dvor­ci­ma u En­gles­koj, jer se to do­bro re­kla­mi­ra. Mi ima­mo po­nu­di­ti to­li­ko to­ga, a ni­šta ne ra­di­mo. Evo čak i te pi­ra­mi­de u Vi­so­kom. Ni­je bi­tno ni va­žno da li ja vje­ru­jem u njih ili ne­ko dru­gi, bi­tno je da nam tu­ris­ti do­la­ze i da nas po to­me po­la­ko pre­po­zna­ju. Onaj ko do­đe da ih vi­di, po­pit će ka­fu, ru­ča­ti ili pre­spa­va­ti, os­ta­vi­ti pa­re i ta­ko se ra­zvi­ja tu­ri­zam. Tu­ris­ti za­do­vo­ljni, a i mi. Još kad za­vrši­mo os­ta­la is­ko­pa­va­nja, po­se­bno ova na Bu­ni, on­da će­mo ima­ti još bo­ga­ti­ju po­nu­du.

A šta je to što će pri­vu­ći tu­ris­te na Bu­nu?

- Svi tu­ris­ti ko­ji po­sje­ću­ju Du­bro­vnik, po­sli­je idu u Me­đu­gor­je, on­da idu da vi­de Sta­ri most i Ra­di­mlju, a po­tom će si­gur­no do­la­zi­ti ov­dje. Nai­šli smo na te­me­lje one te­ki­je, odno­sno ci­je­log je­dnog kom­ple­ksa, ko­ja da­nas ne pos­to­ji, ali ko­ju spo­mi­nje i opi­su­je u svo­jim pu­to­pi­si­ma pu­to­pi­sac Evli­ja Če­le­bi­ja. Ja sam pro­šle go­di­ne sa svo­jom eki­pom is­ko­pao dos­ta to­ga, ove go­di­ne smo nas­ta­vi­li sa is­ko­pa­va­nji­ma na ve­ćoj du­bi­ni. I gdje god smo pos­ta­vi­li son­du, nai­šli smo na ne­što.

Kult vo­de

O če­mu se tu kon­kre­tno ra­di?

- Pro­na­šli smo so­be der­vi­ša, in­stru­ment ko­ji pod­sje­ća na ne­što či­me se izu­ča­va as­tro­no­mi­ja, po­kre­tni ma­te­ri­jal, odno­sno po­su­đe, fil­dža­ne, oru­đa... Pre­ma te­me­lji­ma ko­je smo pro­na­šli pre­tpos­tav­ka je da se ovaj kom­pleks sas­to­jao iz dva di­je­la. Prvi je bio du­ho­vni, na­mi­je­njen vjer­skim po­tre­ba­ma der­vi­ša, a dru­gi je bio na­mi­je­njen za svje­to­vne po­tre­be. Kom­pleks su či­ni­le spa­va­oni­ce, ku­hi­nje, aš­či­ni­ce, ko­va­čni­ce, ata­ri, gos­trinj­ske so­be, pe­ka­re...

Taj kom­pleks že­li da obno­vi Me­džlis Islam­ske za­je­dni­ce Mos­tar i da ga vra­ti u prvo­bi­tno sta­nje?

- Me­džlis je in­ves­ti­tor ovih ra­do­va. Oni su odlu­či­li da ar­hi­te­kti, ko­ji do­la­ze na­kon ar­he­olo­ga, na­pra­ve plan ko­ji će po­slu­ži­ti za even­tu­al­nu re­kon­stru­kci­ju te­ki­je ka­kva je bi­la pri­je 300 go­di­na. Že­le da se odvo­ji taj du­ho­vni dio za der­vi­še od onog svje­to­vnog ko­ji bi bio tu­ris­ti­čka atra­kci­ja. En­te­ri­jer ne­će sa­drža­ti mo­der­ni na­mje­štaj ne­go sve ona­ko ka­ko je to bi­lo pri­je, odno­sno šil­te­ta, jas­tu­ke, sta­rin­ske or­ma­re, ba­kre­ne zdje­le...

Pri­li­kom is­tra­ži­va­nja te­ki­je pro­na­šli ste do­ka­ze da je vre­lo Bu­ne u an­ti­čko do­ba bi­lo sve­ti­šte?

- Na du­bi­ni od šest me­ta­ra na­đe­na je pra­his­to­rij­ska ke­ra­mi­ka, a nai­šli smo i na ogro­man broj ulo­ma­ka ži­vo­tinj­skih kos­ti­ju i ve­li­ku ko­li­či­nu ga­re­ži, te ap­si­dal­nu pros­to­ri­ju. To je am­bi­jent sve­ti­šta na ko­jem se po­što­vao kult vo­da. Ta­kvo sve­ti­šte ot­kri­ve­no je kod izvo­ra na lo­ka­li­te­tu Pri­vi­li­ca kod Bi­ha­ća, a sli­čne ka­ra­kte­ris­ti­ke upu­ću­ju na to da je kult vo­de bio pri­su­tan i u Bla­ga­ju.

Dž. B.

Taj­na pe­ći­na

Ot­kri­li ste mno­go to­ga iz ra­zli­či­tih pe­ri­oda. Za­dnje je­su pe­ći­ne ispod li­ti­ca?

- U sklo­pu na­šeg pro­je­kta su or­ga­ni­zi­ra­ni al­pi­nis­ti i spe­le­olo­zi ko­ji su sad pos­ta­vi­li ske­lu i va­tro­ga­sne ljes­tve da bi pre­tra­ži­li te pe­ći­ne. U na­ro­dnom pre­da­nju sto­ji da pos­to­je taj­ne pros­to­ri­je i ste­pe­ni­ce ko­je po­ve­zu­ju dvor her­ce­ga Stje­pa­na Ko­sa­če sa pros­to­rom iznad te­ki­je. Kad smo is­ko­pa­va­li taj dio li­ti­ce, pao je je­dan ka­men i to okru­gli i obra­đen. Pos­to­ji mo­gu­ćno­ist da je on dio ste­pe­ni­ca. Kad bu­de­mo pro­na­šli još ar­te­fa­ka­ta, znat će­mo vi­še o taj­nim pros­to­ri­ja­ma.

Se­oba na­ro­da

- Na Bu­ni smo na­šli i tro­bri­dne i če­tve­ro­bri­dne stri­je­le. Pre­ma mo­joj pro­cje­ni, po­ti­ču iz vre­me­na se­obe na­ro­da iz 5., 6. ili 7. sto­lje­ća, ta­čni­je iz vre­me­na Ava­ra i Hu­na. Svi ovi na­la­zi ko­je će­mo obje­di­ni­ti i na­pra­vi­ti pro­cje­nu, ja­sno go­vo­re o pe­ri­odu i in­te­ni­ze­tu ži­vo­ta u to vri­je­me.