Ka­ko tvrdi izvor SAN-a pri­je ne­go je oba­vje­štaj­na slu­žba nje­ma­čke voj­ske G-2 kre­nu­la sa uba­ci­va­njem bh. držav­lja­ni­na Ni­ha­da Čo­si­ća me­đu po­la­zni­ke kam­pa Al Ka­ide u Af­ga­nis­ta­nu, po­ka­za­ne su mu dvi­je fo­to­gra­fi­je. Ra­di­lo se o sli­ka­ma Abu Mu­ham­me­da po­zna­ti­jeg kao Isma­il Jer­ba i Abu Ab­dul­la­ha zva­nog Fa­rad.

Tra­že in­stru­kto­re

Obo­ji­ca su in­stru­kto­ri Al Ka­ide ko­ji su obu­či­li dva li­bij­ska stu­den­ta u Nje­ma­čkoj za izra­du ek­splo­zi­vnih na­pra­va uz po­moć vi­so­ko­za­pa­lji­vih he­mij­ski sup­stan­ci. Stu­den­te je nje­ma­čka taj­na slu­žba BND uhap­si­la na­kon te­ro­ris­ti­čkog na­pa­da na lon­don­ski me­tro u ju­lu 2005. go­di­ne. Od Čo­si­ća je tra­že­no da lo­ci­ra ove in­stru­kto­re i po­ku­ša sa nji­ma do­ći do afa­nis­tan­sko-pa­kis­tan­ske gra­ni­ce gdje bi ih an­ti­te­ro­ris­ti­čki ti­mo­vi ame­ri­čke CIA-e, nje­ma­čkog G-2 i pa­kis­tan­skog ISI-a mo­gli uhva­ti­ti.

Na put za Blis­ki Is­tok iz Nje­ma­čke, Čo­sić, ko­ji se da­nas na­la­zi u KPZ Ze­ni­ca, kre­nuo je kra­jem okto­bra pro­šle go­di­ne. Ni­je išao sam, jer mu se pri­dru­žio i je­dan Ni­je­mac ko­ji je pre­šao na islam. Prvo su vo­zom oti­šli za Mi­la­no, oda­kle su avi­onom odle­tje­li u Is­tan­bul. Po­čet­kom no­vem­bra su dvo­ji­ca pu­tni­ka auto­bu­som do­šli do Ati­ne. Tu su te­le­fo­ni­ra­li na broj do­bi­ven još u Nje­ma­čkoj.

Na­vo­dno su se na­kon te­le­fon­skog do­go­vo­ra sas­ta­li sa Ibra­hi­mom Tur­ki­jem, biv­šim bor­cem Al Ka­ide ko­jeg su ame­ri­čki voj­ni­ci uhap­si­li u Af­ga­nis­ta­nu 2002. go­di­ne. Pre­ma zva­ni­čnoj lis­ti za­ro­blje­ni­ka, Tur­ki je na po­pi­su za­tvo­re­ni­ka Gu­an­ta­na­ma na Ku­bi. Ka­ko se Ibra­him Tur­ki pro­šle go­di­ne ne­na­da­no po­ja­vio u Grčkoj, vje­ro­va­tno ni­je bi­lo po­zna­to ni Čo­si­ću.

Ab­du­la Ra­hma­na, ka­ko se na­zvao Ni­had Čo­sić, i nje­go­vog pra­ti­oca, Tur­ki je po­ve­zao sa još tri po­la­zni­ka kam­pa Abu No­orom, Abu Ta­la­tom i Abu Za­arom, Ara­pi­ma ko­ji su do­šli iz ze­ma­lja Sje­ver­ne Afri­ke. Gru­pa je iz Ati­ne odle­ti­la za Te­he­ran, oda­kle su auto­bu­som oti­šli za grad Mas­had.

Pe­to­čla­na gru­pa je u Mas­ha­du os­ta­la se­dam da­na če­ka­ju­ći do­la­zak "ve­ze" iz ne­po­zna­tog prav­ca. Na­kon što su već bi­li po­tro­ši­li ve­ći­nu za­li­ha hra­ne i nov­ca, Ab­dul Ra­hman i nje­go­vi no­vi su­bor­ci su upo­zna­li svog vo­di­ča, iz­vje­snog Abu Ba­kra Uzbe­kia ko­ji ih je odveo u dža­mi­ju Mak­ki u gra­di­ću Za­hi­da­nu. Na­kon vjer­skog pro­čiš­će­nja, Čo­si­ća i nje­go­vog nje­ma­čkog kom­pa­njo­na pre­uze­la su dva no­va vo­di­ča, Ali Akbar Uzbe­ki i Da­dar Jan Ta­fi­ki, ko­ji ih pje­ši­ce odvo­de do gra­di­ća Taf­ta­na uz gra­ni­cu Ira­na i Af­ga­nis­ta­na.

Tor­tu­ra na obu­ci

U Taf­tan je iz Af­ga­nis­ta­na po gru­pu do­šao iz­vje­sni Hak­kem. Umjes­to u Af­ga­nis­tan, Čo­si­ća i nje­go­vu gru­pu Hak­kem odvo­di u pa­kis­tan­ski grad Quet­te. Tu se Čo­sić pri­klju­ču­je gru­pi od 50 uno­va­če­nih bo­ra­ca, ugla­vnom tur­skog po­ri­je­kla. Vo­đa ko­ji ih je pre­uzeo je Tur­čin, oči­to već sta­ri­ji mu­dža­he­din Al Ka­ide po­znat za­pa­dnim po­li­cij­sko-oba­vje­štaj­nim slu­žba­ma pod ime­nom Abu Umar Al Tur­ki.

Na­kon svo­je­vrsne tor­tu­re, ko­ja je sas­ta­vni dio obu­ke, Čo­sić i nje­gov pra­ti­lac upu­će­ni su do Mir Ali­ja na af­ga­nis­tan­sko-pa­kis­tan­skoj gra­ni­ci gdje su se sre­li sa sta­rim mu­dža­he­di­ni­ma Osa­me bin La­de­na još iz vre­me­na rus­ko-af­ga­nis­tan­skog ra­ta Oba­idom Al Tu­ni­si­em i Abu Wafa Al Sa­udi­em.

Ta­da već is­crplje­ni Ab­dul Ra­hman do­bi­va za­da­tak da kre­ne u grad De­gan ka­ko bi se sreo sa Sal­le­mom Al Ja­za­iri­em, biv­šim ra­tni­kom Odre­da "El Mu­dža­hid" ko­ji je ra­to­vao na do­boj­skom, ma­glaj­skom ra­ti­štu i na kra­ju 1995. u Vo­zu­ći. Ta­da je no­sio na­di­mak Ha­ider. Na­kon ra­ta Agen­ci­ja za is­tra­ži­va­nje i do­ku­men­ta­ci­ju AID, su­mnji­či­la je Ja­za­iria, ko­ji je struč­njak za ek­splo­zi­ve, da je po­ve­zan sa te­ro­ris­ti­čkim na­pa­dom u Mos­ta­ru 1997. go­di­ne.

U De­ga­nu su Čo­sić i nje­gov pra­ti­lac pro­šli kroz kraj­nje su­rov pos­tu­pak pro­vje­re ko­ji je uklju­či­vao i ra­zne vrste mu­če­nja. Pre­ma tvrdnja­ma izvo­ra "Sa­na" do­bra­no upu­će­nog u Čo­si­će­vo pu­te­šes­tvi­je po Ira­nu i Pa­kis­ta­nu, Al Ja­za­iri je pro­cje­nio da Čo­si­ćev pra­ti­lac ni­je za­do­vo­ljio kri­te­ri­je za ula­zak u kamp za obu­ku. Ugla­vnom, Čo­sić na­kon ra­zla­za u De­ga­nu ni­ka­da vi­še ni­je vi­dio svog nje­ma­čkog su­pu­tni­ka.

Da li Al Ka­ida ubi­ja po­la­zni­ke ko­ji ne za­do­vo­lje nji­ho­ve uslo­ve za re­gru­ti­ra­nje u Al Ka­idu, Čo­sić sre­ćom ni­ka­da ni­je sa­znao. On je po­čet­kom ja­nu­ara ove go­di­ne na­po­kon ušao u kamp za obu­ku kod mjes­ta Zam­zo­la, gdje je za­te­kao gru­pu od pe­de­set po­la­zni­ka, ugla­vnom Ara­pa.

Ot­kud u BiH

Po­la­zni­ci su po­di­je­lje­ni u tri ve­će gru­pe. Šef obu­ke bio je Af­ga­nis­ta­nac, iz ple­me­na Ta­li­ba­na Su­le­man Al Ja­za­iri. Nje­gov za­mje­nik bio je Ku­vaj­ča­nin Abu Bas­hir, Sa­le­em Al Ja­izi­ri je bio šef obue za ek­splo­zi­ve, a lo­gis­ti­čar je bio Sa­udi­jac Abu Wafa Al Sa­udi.

Na­kon ne­ko­li­ko da­na Čo­sić se odva­žio i pi­tao za in­stru­kto­re ko­ji su za­ni­ma­li nje­ma­čku oba­vje­štaj­nu slu­žbu G-2 Abu Mu­ham­me­da i Abu Ab­dul­la­ha. Za prvog je do­bio od­go­vor da se na­la­zi u Ira­ku, a za dru­gog da je na ne­po­zna­toj lo­ka­ci­ji.

Čo­sić je na­vo­dno obu­ča­van u gru­pi sa tro­ji­com Ma­ro­ka­na­ca i de­se­to­ri­com Tu­ra­ka. Me­đu­tim, na­kon de­se­tak da­na, 16. ja­nu­ara ove go­di­ne, ame­ri­čki avi­oni za­su­li su kamp ra­ke­ta­ma i bom­ba­ma. Po­gi­nu­lo je šest po­la­zni­ka, a 25 je ra­nje­no. Ni­had je iz­bje­gao ra­nja­va­nje. In­stru­kto­ri Al Ja­za­iri i Abu Wafa na­re­đu­ju po­vla­če­nje pre­ma iran­skoj gra­ni­ci i po­dru­čju gra­di­ća Mir Ali. Me­đu­tim, Čo­sić kra­jem ja­nu­ara ko­ris­ti pri­li­ku i bje­ži pre­ma iran­skom gra­du Ba­mu ko­ji je stra­dao u ka­tas­tro­fal­nom ze­mljo­tre­su.

Os­ta­lo je ne­po­zna­to kroz šta je sve Ni­had Čo­sić pro­šao dok se po­lo­vi­com fe­bru­ara ove go­di­ne ni­je po­ja­vio u pa­kis­tan­skom La­ho­reu. Na nje­go­vo izne­na­đe­nje, odmah su ga uhap­si­li agen­ti taj­ne pa­kis­tan­ske slu­žbe ISI-a.

Na ko­ji je na­čin Čo­sić izru­čen bh. vlas­ti­ma, za sa­da je ne­po­zna­to. Ono što je na dru­goj stra­ni mno­go po­zna­ti­je, jes­te da je tri­de­se­to­go­diš­nji Ni­had Čo­sić pos­tao vrlo za­ni­mlji­va oso­ba mno­gim slu­žba­ma za­pa­dnih i islam­skih ze­ma­lja.

E. Mrko­nja

Nje­ma­čke di­plo­ma­te u ze­ni­čkom za­tvo­ru

Ka­ko ne­slu­žbe­no do­zna­je­mo, u KPZ Ze­ni­ca je pri­je ne­ko­li­ko se­dmi­ca omo­gu­ćen ula­zak i pris­tup ra­dni­ci­ma nje­ma­čke am­ba­sa­de. Oni su na­vo­dno oba­vi­li i raz­go­vor sa Ni­ha­dom Čo­si­ćem, ko­ji je na­vo­dno bio kraj­nje žus­tar i na mo­men­te pri­je­tio da se pre­tvo­ri u fi­zi­čki obra­čun. U svim za­pa­dnim drža­va­ma ova­kav pris­tup za­tvo­re­ni­ci­ma je ne­za­mi­sliv. Osim ako se ra­di o bor­bi pro­tiv glo­bal­nog te­ro­ri­zma.

Do­la­zio u bh. Am­ba­sa­du

- Po­znat mi je slu­čaj go­spo­di­na Ni­ha­da Čo­si­ća. On je, ka­ko se sje­ćam, do­šao u na­šu am­ba­sa­du kra­jem fe­bru­ara ove go­di­ne, tvrde­ći da je pri­li­kom pu­to­va­nja po Pa­kis­ta­nu iz­gu­bio bh. pa­soš. Mi smo mu iz­da­li pu­tni list, a šta je ka­sni­je bi­lo sa go­spo­di­nom Čo­si­ćem na to vam ne mo­gu od­go­vo­ri­ti jer ne znam - ka­že am­bsa­dor BiH u Isla­ma­ba­du Da­mir Džan­ko.