Ka­pi­ten fu­dbal­ske se­le­kci­je BiH do 17 go­di­na, Sa­njin Prcić, ro­đen je 20. no­vem­bra 1993. go­di­ne u fran­cus­kom gra­di­ću Bel­fort ne­da­le­ko od ve­ćeg gra­da So­šoa. Fu­dbal je po­čeo tre­ni­ra­ti u ro­dnom Bel­for­tu u ko­jem se uspio za­drža­ti sa­mo dvi­je go­di­ne dok ga ni­su ot­kri­li i uze­li pod svo­je ska­uti po­zna­tog fran­cus­kog prvo­li­ga­ša So­šoa, u ko­jem su tre­ner­sku i fu­dbal­sku ka­ri­je­ru pra­vi­li na­ši aso­vi Fa­ruk Ha­dži­be­gić (1995.-1998.) i Me­hmed Ba­žda­re­vić (1987.-1996.). Na­re­dnih de­vet go­di­na Prcić ni­je mje­njao sre­di­nu, što je bio i is­pra­van po­tez.

- Na­kon to­li­ko go­di­na mo­že se re­ći da sam di­je­te So­šoa. Otac Sa­fet, i maj­ka Mi­ra, ko­ji su ina­če iz Der­ven­te, te ses­tra Ena, i da­lje ži­ve u Bel­for­tu. Ja sam sa još pe­de­se­tak mo­ma­ka smje­šten u je­dan ve­li­ki sta­ri dvo­rac, ko­ji je opre­mljen sa oko 60 so­ba za spa­va­nje, a na­la­zi se u sklo­pu pri­va­tne ško­le za fu­dba­le­re ko­ji ni­su iz So­šoa - ka­že Prcić.

Ovaj mla­di Fran­cuz bo­san­skih ko­ri­je­na, ali i sa bo­san­skim pa­so­šem, sa So­šo­om nas­tu­pa u li­gi za mla­de do 17 go­di­na.

- Fran­cus­ka na­ci­onal­na omla­din­ska li­ga po­di­je­lje­na je na vi­še di­je­lo­va. Mi smo u re­gi­ji u ko­joj se na­la­zi ve­li­ki Li­on i upra­vo se s nji­ma bo­ri­mo za prvo mjes­to. Tre­nu­tno smo mi prvi.

Na prvi tre­ning kod se­le­kto­ra U-17 ti­ma BiH, Ve­li­mi­ra Stoj­ni­ća, Prcić je sti­gao u apri­lu pro­šle go­di­ne u Ba­nju Lu­ku. Na sta­di­onu pre­kri­ve­nim bla­tom i šlja­kom Prcić se na­kon sa­mo ne­ko­li­ko do­di­ra s lop­tom do­pao Stoj­ni­ću ko­ji ga je zvao na prvo na­re­dno oku­plja­nje.

- Igra­li smo lje­tos pri­ja­telj­sku pro­tiv Hrvat­ske. Ja sam odi­grao dos­ta do­bro či­ta­vih 90 mi­nu­ta, a na kra­ju smo i sla­vi­li s 2:1. Šef mi je na­kon to­ga do­di­je­lio ka­pi­ten­sku tra­ku, a ja ni­sam mo­gao vje­ro­va­ti. Od ta­da, pa do da­nas os­tao sam ka­pi­ten na šta sam po­no­san.

Iako je ro­đen i odras­tao u Fran­cus­koj, za kraj smo pi­ta­li Prci­ća da li je ika­da na­ila­zio na pro­vo­ka­ci­je od stra­ne pro­ti­vni­čkih igra­ča na na­ci­onal­noj ili ne­kog dru­goj osno­vi, zbog či­nje­ni­ce da je po­ri­je­klom Bo­sa­nac, a ne Fran­cuz.

- U di­je­lu Fran­cus­ke gdje ja ži­vim, ži­vi ja­ko ma­lo ili ni­ma­lo lju­di sa pros­to­ra Bal­ka­na. Mi­slim da sam je­di­ni u svo­joj ge­ne­ra­ci­ji sa ovih pros­to­ra. Ni­sam do sad na­ila­zio na pro­vo­ka­ci­je na re­li­gio­znoj, na­ci­onal­noj ili ne­koj dru­goj osno­vi. Ali, iako sam odras­tao u Fran­cus­koj, dra­go mi je ka­da do­đem me­đu svo­je u Der­ven­tu i Sa­ra­je­vo, u po­sje­ti da­ljoj ro­dbi­ni i pri­ja­te­lji­ma iz BiH - re­kao je Sa­njin Prcić u raz­go­vo­ru za San Sport.

M.K. 

Dje­voj­ka mu fu­dbal­ska lop­ta

Iako je ci­je­li ži­vot pro­veo u Fran­cus­koj odli­čno go­vo­ri bo­san­ski što je sve ve­ća rjet­kost kod dje­ce ro­đe­ne van BiH, a ko­ja su po­ri­je­klom sa ovih pros­to­ra. - Za to su za­slu­žni mo­ji ro­di­te­lji. Oni su prvo in­sis­ti­ra­li da na­učim go­vo­ri­ti bo­san­ski, pa on­da fran­cus­ki je­zik. Ali, ta­ko ni­je sa­mo po pi­ta­nju je­zi­ka. Mno­go bo­lje po­zna­jem, na pri­mjer, bo­san­sku ku­hi­nju ne­go fran­cus­ku jer ma­ma Mi­ra već oda­vno u na­šoj ku­ći pra­vo is­klju­či­vo bo­san­ska je­la. Ru­ku na srce, fran­cus­ka ku­hi­nja ni­je baš ta­kva ka­kvom je za­miš­lja­ju stran­ci. Ima­ju par spe­ci­ja­li­te­ta i to je sve - ka­že Sa­njin. Na pi­ta­nje da li ima dje­voj­ku u Fran­cus­koj ili u BiH usli­je­dio je ne­ga­ti­van od­go­vor. Ka­že da mu je u ovom tre­nut­ku je­di­na dje­voj­ka fu­dbal­ska lop­ta.