Učes­ta­li ra­zor­ni ze­mljo­tre­si, vre­men­ske ne­po­go­de, epi­de­mi­je, mo­ral­na po­srnu­ća..., mno­gi lju­di u po­slje­dnje vri­je­me sma­tra­ju vi­je­sni­ci­ma sma­ka svi­je­ta, odno­sno su­dnjeg ili ki­ja­met­skog da­na... No, pred­sta­vni­ci naj­ve­ćih re­li­gij­skih za­je­dni­ca pri­su­tnih u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni to ipak dru­ga­či­je po­sma­tra­ju.

Na ru­bu pro­pas­ti

- Kraj svi­je­ta ne za­vi­si od nas. Mi kraj ži­vo­ta na pla­ne­ti mo­že­mo ubrza­ti na­šim dje­lo­va­njem, jer to što se de­ša­va ni­je do­bro ni za pla­ne­tu Ze­mlju ni za lju­de - sma­tra Eli Ta­uber, sa­vje­tnik za kul­tu­ru i re­li­gi­ju Je­vrej­ske za­je­dni­ce u BiH .

On do­da­da­je da, uko­li­ko čo­vjek sa­daš­njim tem­pom nas­ta­vi za­ga­đi­va­ti atmo­sfe­ru, za oče­ki­va­ti je da za 50 go­di­na ne­će bi­ti ži­vo­ta na ze­mlji.

- Ono što čo­vjek mo­že ura­di­ti, jes­te da spa­si prvo se­be. Sa­mo mi mo­že­mo spa­si­ti ži­vot na Ze­mlji - po­ru­ču­je Ta­uber u izja­vi za "San".

Va­nja Jo­va­no­vić, pa­roh sa­ra­jev­ski, pak, upo­zo­ra­va da je "ve­li­ki pro­blem kad čo­vjek kre­ne za ne­čim što pred­stav­lja­ju ne­ga­ti­vni zna­ci, jer to mo­že proi­zves­ti po­srnu­će čo­vje­ka".

- Kad će bi­ti smak svi­je­ta, os­ta­je otvo­re­no pi­ta­nje. Mi če­ka­mo Hris­ta, a ne an­ti­hris­ta! Čo­vjek ne tre­ba da ra­zmiš­lja o sim­bo­li­ma sma­ka svi­je­ta - ka­že Jo­va­no­vić, pod­sje­ća­ju­ći na čes­te opči­nje­nos­ti "kra­jem svi­je­ta" na pre­las­ci­ma iz sto­lje­ća u sto­lje­će. On na­gla­ša­va da je "čo­vjek do­veo i se­be i ci­je­lu tvar na ivi­cu pro­pas­ti jer je zlo­upo­tri­je­bio ono što mu je Bog dao s lju­bav­lju na uprav­lja­nje".

- Čo­vjek je ego­cen­tri­čan, sve je po­dlo­žio se­bi i sa­mi smo svi se­be za­je­dno do­ve­li na ivi­cu pro­pas­ti - ka­že pa­roh sa­ra­jev­ski.

I Ivo To­ma­še­vić, gla­vni taj­nik Bis­kup­ske kon­fe­ren­ci­je u BiH, ka­že da sa­mo Bog zna kad će bi­ti ko­nac svi­je­ta, odno­sno po­slje­dnji sud.

- Što se ti­če kra­ja svi­je­ta, za nas ko­ji vje­ru­je­mo u Isu­so­vu ri­ječ, to sa­mo su na­ga­đa­nja. Me­đu­tim, to ni­je ni bi­tno da bi se ti­me ba­vi­li. Za sva­kog čo­vje­ka kraj na­šeg ži­vo­ta, jes­te kraj ži­vo­ta na ovom svi­je­tu. Ovaj ži­vot na Ze­mlji ni­je vje­čan, on je hod pre­ma ži­vo­tu kod Bo­ga - ka­že mon­si­njor To­ma­še­vić do­dav­ši da mno­ge stva­ri čo­vje­ku je­su i bit će taj­na.

Uda­lja­va­nje od vje­re

Ni stav Da­mi­ra Pe­šta­li­ća, sre­bre­ni­čkog ima­ma, ne odu­da­ra pu­no od sta­va os­ta­lih sa­go­vor­ni­ka "Sa­na".

- Po­sla­nik Mu­ha­med, kad su ga pi­ta­li ko­li­ko je da­le­ko ki­ja­met­ski dan, po­ka­zao je svoj pe­dalj...

Sam do­la­zak bo­ži­jeg po­sla­ni­ka Mu­ha­me­da je­dan od naj­ve­ćih pred­zna­ka su­dnjeg da­na. No, ka­da će on bi­ti, na ko­ji na­čin i u ko­je vri­je­me to sa­mo dra­gi Al­lah zna i ni­ko vi­še. To zna­nje ni­je bi­lo da­to ni­ko­me vi­še, to je ne­što što mi ne zna­mo - ka­že Pe­šta­lić.

Za učes­ta­le ele­men­tar­ne ne­po­go­de ko­je se de­ša­va­ju u po­slje­dnje vri­je­me, Pe­šta­lić ka­že da ni­je no­vost, već da ih je bi­lo i pri­je.

- Pri­je ni­smo ima­li te­hni­ku da to pra­ti­mo, ali se te ne­po­go­de mo­gu po­ve­za­ti sa sta­njem vjer­skog ži­vo­ta ina­če u svi­je­tu. Uvi­jek je za oče­ki­va­ti da kad se mo­gu de­ša­va­ti stva­ri ko­je nam se da­nas de­ša­va­ju kad se na­rod uda­lja­va od vje­re - re­kao je Pe­šta­lić.

M. Đu­ro­vić

Zbli­ža­va­nje u ne­vo­lji

- Čes­te ne­sre­će ko­je se do­ga­đa­ju u po­slje­dnje vri­je­me po­ka­zu­ju i bli­zi­nu ti­su­ća, mi­li­ju­na lju­di ši­rom svi­je­ta, ko­ji se tad uje­di­ne u so­li­dar­nos­ti i lju­ba­vi, jer se bra­ći i ses­tra­ma de­ša­va ne­što te­ško - na­po­mi­nje Ivo To­ma­še­vić.